Рогачица

Место Рогачица се налази на ушћу реке Рогачице (извире на Повлену и дуга је 29 км) у реку Дрину на надморкој висини од 220м. Налази се на раскрсници магистралних путева који спајају Бајину Башту, Ужице, Љубовију, Зворник и цео подрински крај.

Rogačica na karti

Овај крај је насељен око 7000 година. Археолошка истраживања показују да је најстарије становништво било илирског порекла, а да су се у VI веку пре нове ере овде населили и Келти. Претпоставља се да је планина Тара добила име по једном од илирских племена Аутаријатима. У римско доба рогачички крај је припадао провинцијама Илирији и Далмацији, и представљао је раскрсницу путева.

Поштански број
31255 Рогачица

Пошта у Рогачици
радно време: 08.00 - 15.00
управник: 031/850 555

Основна школа
“Стеван Јоксимовић“

телефон/факс: 031/850 440

Истурена одељења:
Бачевци: 031/856 760
Јасик: 031/856 775
Оклетац: 031/856 083
Гвоздац: 031/856 246
Овчиња: 031/856 182
Зарожје: 064/2921 676
Пашина раван: 064/2681 647

Амбуланта
телефон: 031/850 443

Црква
телефон: 031/850 498

Месна заједница
телефон: 031/850 489

У средњем веку, Рогачица се налазила у оквиру Рашке државе. На Рогачичком вису се и данас налази рушевина средњевековног утврђења. Након пада под турску власт, овај крај постаје део Соколске нахије у оквиру зворничког санџака. Тада се овде доселило много муслиманског становништва које је ту остало до друге половине XVII века када је исељено. Земљиште је припало српским староседеоцима као и многим досељеницима из Црне Горе, Херцеговине и Босне.

У Рогачици се од 1832. године налазило административно седиште Соколске нахије и то је остало до 1855. године када је административни центар пресељен прво у Ужице, а коначно 1858. у Бајину Башту.

Данас је Рогачица запостављено подручје. Становништво је временом отишло према већим економским центрима, почев од Бајине Баште и Ужица. Чак су и многобројне воденице - млинови, по којима је река Рогачица била позната, данас порушене, оронуле или замандаљене. Становништво се данас претежно бави пољопривредом.

У Рогачици ради основна школа "Стеван Јоксимовић", смештена у веома лепу зграду, а уоквиру ње ради и неколико истурених одељења по околним засеоцима. Њени ђаци редовно освајају награде на такмичењима и конкурсима.

Црква Христовог вазнесења је у Рогачици саграђена 1845. године. То је једнородна црква са двосливним кровом, лучним фризовима и наглашеним звоником. 1857. године живописао ју је сликар Посинковић који је радио и иконостас. Црква има у власништву вредан Псалтир, који је штампан у Београду 1850. године.

Ушће реке Рогачице у Дрину је место где се обавезно праве одморишта на сплаварењима реком Дрином. Туристичко сплаварење (рафтинг) је проистекло из давнашње традиције превоза дрвене грађе низводно овом реком. На овом месту се завршава традиционална Дринска регата на релацији Перућац - Рогачица (23 км), али и крећу рафтинг спустови низводно до Љубовије (42 км). Ушће је такође омиљено место спортским риболовцима, који на овом месту редовно имају улов с којим могу да се похвале.