Презиме Супуровић је ретко српско презиме, настало на необичан начин и као такво непоновљено. И данас, сви Супуровићи, ма где живели, имају исто порекло и заједничке претке.
То порекло води од породице Милатовић, која се из подручја манастира Светог Арсенија у пивском крају у Црној Гори доселила у Србију половином XVII века, након протеривања Турака. Населили су се у село Својдруг данас познатије као Рогачица, на десној обали реке Дрине, на месту где се у њу улица река Рогачица.
Презиме Милатовић се временом изгубило, јер је тада још увек важио турски обичај да се српској деци дају презимена по имену или надимку оца, да би се тако лакше изгубили трагови о крвном сродству. Потомци Милатовића су данашње породице Супуровић, Милошевић и Читаковић.
Супуровићи су добили презиме по најстаријем од тројице синова Вилотија Милатовића, који се са породицом доселио у Србију. Он се звао Милош, а имао је благо рошаво (супурасто) лице па је због тога имао надимак Супур. Он је родоначелник и Милошевића и Супуровића. Сви његови синови су узели презиме Милошевић по његовом имену, док је само син Петар узео презиме Супуровић, по очевом надимку и он је први Супуровић.
Међу Милошевићима није био редак случај да се појављивало и презиме Супуровић, или тако што један од браће задржи презиме Милошевић, а други узме Супуровић, а често се дешавало и да једна иста особа у некој евиденцији буде уписана као Милошевић, а у другој као Супуровић.
Данас, Супуровићи живе у Рогачици, Бајиној Башти, Ужицу, Севојну, Чачку, Краљеву, Ваљеву, Београду, Аустралији, Канади...